Oblik
Oblik tela riba je, prema načinu života, vrlo različit, često prilagodjen okolišem u kojem obitava, kao i načinom života. Brzi plivači imaju telo koje liči na torpedo, ribe koje žive na dnu su spljoštene, a one koje žive uz koraljne grebene i u šumama morske trave su bočno spljoštene. I veličine odraslih riba jako variraju zavisno o vrsti. Tako postoje vrste jedva veće od jednog centimetra, pa do oko 18 m.
Koža se sastoji od dva sloja, tanke pousmine i deblje usmine. Pousmina sadrži dvije vrste sluznih žlijezda koje luče sluz, smanjujući tako trenje pri plivanju. Usminu grade stratum spongiosum i stratum compactum. Tu su vezivno tkivo, živci, pigmentne stanice i ljuske (koje se preklapaju).
Razlikuju se beli i crveni mišići. Beli mišići se kontrahiraju anaerobno pa za energiju koriste glukozu, dok se crveni se mišići kontrahiraju aerobno, pa za energiju koriste masti.
Posebni organi
- Električni organi: jaka polja za napad ili odbranu, slaba za primanje električnih osjeta ili za komunikaciju, u muljevitim vodama. Nastaju preobrazbom mišića u stanice koje se nazivaju elektrociti.
- Svetleći organi: nalaze se kod riba koje žive na velikim dubinama i u većine riba koje žive ispod 50 metara dubine. U mnogih vrsta svetlost stvaraju svetleće bakterije smeštene u pojedinim organima.
Građa kostiju
Kostur se sastoji od hrskavice (hrskavičnjače) ili kostiju (koštunjače). Na lobanji imaju škržni kostur koji ima od pet do sedam škržnih lukova od kojih je prednji preoblikovan u donju čeljust. Kralježnica im je povezana s lobanjom. U mišićnom tkivu koštunjače imaju riblje kosti koje su zapravo okoštalo vezivno tkivo. Za upravljanje i plivanje im služe peraje koje su sve pojačane (osim tzv. "masnih peraja" nekih vrsta koje im se nalaze između leđne i repne peraje) zrakasto raspoređenim tankim kostima. Imaju po par prsnih i trbušnih peraja, koje su povezane s ramenim i bočnim pojasom. Neparne peraje, leđna, repna i analna, su povezane s kralježnicom.
Нема коментара:
Постави коментар