Sve ribe sveta

                Kopnene vode su vodenepovrsine koje se nalaze na kopnu i čine ih:

• tekuce vode (reke, izvori ili vrela, usca, potoci, vodopadi ili slapovi)
• stajace vode (jezera, bare i mocvare)

Sve kopnene vode imaju svoje osnovne abioticke karakteristike. Osnovne uslove života u ekosistemima kopnenih voda određuje kompleks ekoloskih faktora, kao što su:hemijski sastav vode, pritisak, potisak, temperatura, svetlost i strujanja vode.

Hemijski sastav vode na kopnu karakteriše izuzetno mala količina rastvorene kuhinjske soli, zbog čega one imaju sladak ukus.

Pritisak se javlja u vodenim basenima usled mase tečnosti i povećava se na svakih 10m dubine za 1 atmosferu. Na najvećoj dubini od oko 1900m, izmerenoj u Bajkalskom jezeru, vlada pritisak od 190 atmosfera.

Potisak je u kopnenim vodama slabiji u odnosu na mora i okeane zbog manje količine rastvorenih soli odnosno manje gustine tzv. slatke vode. Zbog toga tela u slatkoj vodi prividno izgledaju teža nego u morskoj vodi. Zato se u jezerima teže pliva nego u morima.

Temperatura kopnenih voda varira u odnosu na geografski polozaj, dubinu vode i godisnja doba, ali zavisi i od nadmorske visine.

Strujanja vode predstavljaju kretanja prividno mirujućih voda u koja spadaju jezera, bare i močvare koje se zbog toga nazivaju i stajaće vode. Međutim ni jezera, ni bare, ni močvare nikada ne miruju i u njima mogu biti izraženi: talasi, plima i oseka, vertikalne i horinzotalne struje.