Bucov

Bucov, bolen ili belun, takođe pripada šaranskom rodu. Po načinu ishrane, međutim, svrstan je u grabljivu ribu, koja dok je mlađa živi u jatima.Kao i sve grabljivice vretenastog je oblika sa izrazito visokim leđima i duboko usečenim repnim perajem. Glava mu je srazmerno mala i sa duboko usečenim ustima, bez zuba u vilicama.Poput šarana zubi su mu u ždrelu. Poznato je da bucov voli mirnije vode i izbegava matice. Ali, kad lovi, često menja mesta zalazeći u virove pa čak i u plićake kraj obale. Mresti se od aprila do juna. Ženke polože i do 500 000 komada ikre, koju lepe na peskovitom dnu. 
Cime se hrani:
U mladosti bucov se hrani planktonima i sitnim vodenim životinjicama. Kasnije, hrani se isključivo punoglavcima, sitnijim ribama i žabama. Gladan, ne prašta ni svojoj sabraći. Pouzdano se zna da bucov lovi čitavog dana samo kad je oblačno. U ostalim prilikama posle obilnog obroka pravi predah od nekoliko sati. Prvi odmor mu je u osvit zore. Tri do četiri sata kasnije ponovo se javlja, a zatim tek popodne i predveče. Manji primerci u jatu kreću za plenom, dok krupniji krstare pojedinačno, prateći jata sitnijih riba do same obale. Hraneći se obilno naraste i do 14 kg. Tek od nedavno proglašen je sportskom ribom, jer se bori šilavo poput pastrmke. Meso bucova nije cenjeno – puno je kostiju, a naročito sitnih u obliku slova „Y“. 

Bucov uzduž bočne linije ima 57 do 70 komada sitnijih krljušti, leđa i gornja strana glave su mu tamne boje sa zelenkastim prelivima, a bokovi tela, kao i trbuh su mu srebrnakaste boje. Peraja, osim repnog, po obodu su sivkaste boje, a pri osnovi se prelivaju u crvenkastu boju. Prosečni primerci porastu od 15 do 25 cm. a postoje podaci i o primercima preko 40 cm.

Smudj

Smuđ (Stizostedion lucioperca) je riba iz porodice Percidae. Vitko telo mu je prekriveno malenim, veoma prijanjivim ljuskama koje smuđu na dodir daju hrapav izgled. Produljena glava završava oštrom gubicom. Široko rasečena usta poseduju veoma razvijeno zubalo: 6 snažnih očnjaka služe ranjavanju i hvatanju plena, ostali zubi, nešto slabiji i usmereni prema unutra, imaju za cilj zadržavanje uhvaćenih ribica. Sjajne oči, osobite strukture mrežnice osiguravaju mu odličan vid čak i pri velikim dubinama i u nedostatku svetlosti.

Maleni razmak deli prvu bodljikavu leđnu peraju od druge, koju oblikuju samo mekane zrakaste bodlje. Škržni poklopčić nema drača. Dobro vidljiva bočna linija produljuje se do repne peraje debelih i tvrdih rubova što smuđu omogućava da se brzo kreće. Obojenost mu se mijenja u funkciji pojedinca i životne sredine. Uobicajeno je leđni deo sivo-zelenkast, a postaje svetliji po bokovima išaranim okomitim tamnim prugama koje pod trbuhom postaju belo-žutkaste. Za vreme parenja telo mužjaka postaje tamnije i tada ih zovemo Ugljenari.

Smuđ osobito voli mirne i spore vode umerene temperature. Međutim, zahvaljujući svojoj velikoj prilagodljivosti, s izuzetkom jezera i visinskih reka, sposoban je naseliti najraznovrsnije vrste voda.

Glede staništa, on prvenstveno voli kamenita ili šljunkovita dna kao i nepravilne profile, napučene najraznovrsnijim preprekama. Pored velikih primjeraka koji su najčešće usamljeni i malo pokretni, smuđevi žive u jatu pojedinaca istog godišta i slične veličine i često se kreću, ovisno o godišnjim dobima i metereološkim uvetima, Mesecu, suncu, vetru... Smuđ više voli tamnije i oblačnije vreme i obojene vode nego žarko sunce i bistre vode, najčešće je aktivan u sumraku i noću.

Mlađ smuđa hrani se planktonom i beskralježnjacima, ličinkama, crvićima, kukcima. Odrastao smuđ uglavnom konzumira male ribe čija je veličina ograničena uskoćom njegovog jednjaka. Stareći, smuđ se sve više zanima za mrtve, bolesne ili ranjene ribe, jednom riječju poželjniji mu je plen lak za hvatanje.

Za prehranjivanje, smuđevi love u krdu. Njihova intervencija, poput operacije komandosa, zasniva se na iznenađenju, a sastoji se od okruženja plena pre konačnog napada. Ofenziva ne traje najčešće duže od nekoliko sekundi, najviše par minuta. Kada mahnitost opadne, lovci se vraćaju nazad da progutaju mrtve.

Smuđ se razmnožava između april i maja, kada temperatura vode dostigne 12°C. Mreštenje se odvija usred korenja stabala blizu obala ili u dubokoj zoni šljunčanog dna. Mužjak tu priprema gnezdo gde ženka polaže od 150.000 do 200.000 jajašaca po kilogramu vlastite težine. Nakon što ih je oplodio, mužjak nadgleda snesena jaja tokom cele inkubacije koja traje desetak dana.

Rast smuđa je relativno spor: s godinom dana ima 8 do 12 cm, s dve godine dug je 20 do 30 cm, u trećoj godini ima 40 cm. Spolnu zrelost dostiže u drugoj godini za mužjake i sa 3 godine kod ženki.

Pike-perch, walleye (engleski); Zander, Sandart (njemački); lucioperca (talijanski); perca (španjolski); sandre (francuski); судак (ruski).

Sharks (superorder Selachimorpha) are a type of fish with a full cartilaginous skeleton and a highly streamlined body. The earliest known sharks date from more than 420 million years ago.

Since that time, sharks have diversified into 440 species, ranging in size from the small dwarf lanternshark, Etmopterus perryi, a deep seaspecies of only 17 centimetres (6.7 in) in length, to the whale shark, Rhincodon typus, the largest fish, which reaches approximately 12 metres (39 ft) and which feeds only on plankton, squid, and small fish by filter feeding. Sharks are found in all seas and are common down to depths of 2,000 metres (6,600 ft). They generally do not live in freshwater, with a few exceptions such as the bull shark and the river shark which can live both in seawater and freshwater. They breathe through five to seven gill slits. Sharks have a covering of dermal denticles that protects their skin from damage and parasites, and improves their fluid dynamics so the shark can move faster. They have several sets of replaceable teeth.

Well-known species such as the great white shark, tiger shark, blue shark, mako shark, and the hammerhead are apex predators, at the top of the underwater food chain. Their extraordinary skills as predators fascinate and frighten humans, even as their survival is under serious threat from fishing and other human activities.